U ovoj publikaciji autori definišu metodologiju – korake i procedure na osnovu kojih se mogu utvrditi tipološke odrednice zgrada školskih i predškolskih ustanova bazirajući se na detaljnoj analizi različitih principa klasifikacije zgrada javne namene kojima pripadaju analizirani objekti, kao i prostornom, istorijskom i regulatornom okviru. Zasnovano na odgovarajućem sistemu prikupljanja i statističke obrade podataka, utvrđena je tipologija školskih i predškolskih ustanova, uzimajući u obzir prostorne i strukturne predispozicije objekata, ali i relevantnih sistema instalacija, pre svega termotehničkih i elektroenergetskih. 

Mogućnosti energetskog unapređenja školskih i predškolskih ustanova su u studiji ispitivane kroz tri nezavisna potencijalna nivoa poboljšanja svakog od karakterističnih, a za energetsku efikasnost objekata relevantnih segmenata – termičkog omotača zgrada, termotehničkih instalacija, kao i elektroenergetskih instalacija. Predloženi metodološki koncept omogućava veliku fleksibilnost u kombinovanju i odabiru različitih nivoa unapređenja svakog od segmenata, čime se pruža veća izvesnost u realizaciji same energetske obnove u skladu sa ekonomskim i tehničkim mogućnostima. Knjigu autori završavaju prikazom efekata različitih nivoa unapređenja školskih i predškolskih ustanova procenjenih na nivou ukupnog pripadajućeg građevinskog fonda, potvrđujući značajne uštede u potrošnji energije i emisiji ugljen dioksida koje se mogu postići adekvatnom obnovom.