Ova monografija nastala je kao rezultat rada tima istraživača Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu na naučnoistraživačkom projektu iz oblasti tehnološkog razvoja, finansiranog od strane tadašnjeg Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, pod nazivom "Energetska optimizacija zgrada u kontekstu održive arhitekture" (NIP 283), a koji je implementiran u periodu 2002-2005.
Na ovom projektu prvi put je pokušano sveobuhvatno sagledavanje problematike strukturiranja, analize i predloga modaliteta obnove građevinskog fonda Srbije, radi unapređenja njegovih energetskih performansi.
U ovoj monografiji publikovani su rezultati analize i mogućnosti unapređenja onog dela građevinskog fonda koji pruža najveće mogućnosti za uštedu energije i značajno poboljšanje energetske efikasnosti, odnosno zgrada podignutih u periodu između 1946. i 1967. godine.